Етил ацетат пролази кроз уобичајене естарске реакције као што су алкохолиза, амонолиза, трансестерификација и редукција. У присуству металног натријума, долази до спонтане кондензације да би се добио 3-хидрокси-2-бутанон или етил ацетоацетат; реагује са Григнардовим реагенсом и формира кетоне, који даље реагују дајући терцијарне алкохоле.
Етил ацетат је релативно термички стабилан, не показује промене након загревања на 290 степени током 8-10 сати. Разлаже се на етилен и сирћетну киселину када се прође кроз усијану гвоздену цев-. Проласком кроз цинк прах загрејан на 300-350 степени, разлаже се на водоник, угљен-моноксид, угљен-диоксид, ацетон и етилен. Проласком кроз дехидрирану глиницу на 360 степени она се разлаже на воду, етилен, угљен-диоксид и ацетон. Етил ацетат се разлаже под ултраљубичастим светлом и производи 55% угљен-моноксида, 14% угљен-диоксида и 31% водоника или метана или других запаљивих гасова.
Реагује са озоном и производи ацеталдехид и сирћетну киселину. Гасовити водоник-халогениди реагују са етил ацетатом и производе халоетане и сирћетну киселину. Јодид водоник најлакше реагује, док је хлороводонику потребан притисак да би се разградио на собној температури. Када се загреје са фосфор пентахлоридом до 150 степени, производи хлороетан и ацетил хлорид. Етил ацетат формира различите кристалне комплексе са металним солима. Ови комплекси су растворљиви у анхидрованом етанолу, али нерастворни у етил ацетату и лако хидролизују у води.
